Psa 35 | SrKDIjekav | STEP | Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

‏ Psalms 35

1 Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. 2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ. 3 Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: ја сам спасење твоје. 4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће. 5 Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони. 6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера. 7 Јер низашто застријеше мрежом јаму за мене, ни за што ископаше јаму души мојој. 8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. 9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ његову. 10 Све ће кости моје рећи: Господе! ко је као ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога који га упропашћује? 11 Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају. 12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој. 13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима. 14 Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали. 15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају. 16 С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима. 17 Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју. 18 Признаћу те у сабору великом, усред многога народа хвалићу те. 19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што. 20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари. 21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше. 22 Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене. 23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. 24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете. 25 Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га. 26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. 27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему! 28 И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан.