Psalms 4
1Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. 2Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? 3Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем. 4Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. 5Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. 6Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје. 7А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино. 8Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.
Copyright information for
SrKDIjekav