Psalms 57
1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље. 2Призивам Бога вишњега, Бога, који ми добро чини; 3Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју. 4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар. 5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја! 6Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. 7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу. 8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. 9Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима. 10Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака. 11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
Copyright information for
SrKDIjekav