‏ Psalms 62

1Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје! 2Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 3Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 4Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну. 5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој. 6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути. 7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 8Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште. 9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа. 10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 11Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога. 12И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.
Copyright information for SrKDIjekav