Psalms 74
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје? 2Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио. 3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи. 4Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја. 5Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета. 6Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама. 7Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена твојега. 8Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи. 9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати. 10Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену твојему? 11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их. 12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље! 13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. 14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу. 15Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу. 16Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце. 17Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио. 18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје. 19Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих засвагда. 20Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња. 21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје. 22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан! 23Не заборави обијести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници твоји!
Copyright information for
SrKDIjekav