Psa 77 | SrKDIjekav | STEP | Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.

‏ Psalms 77

1 Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити. 2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши. 3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. 4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. 5 Пребрајам старе дане и године од вијекова. 6 Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: 7 "Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити? 8 Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено? 9 Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?" 10 И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега. 11 Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје. 12 Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој; 13 Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? 14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; 15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове. 16 Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. 17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху. 18 Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше. 19 По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се. 20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.