‏ Psalms 78

1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих. 2Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке. 3Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, 4Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио. 5Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој; 6Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци 7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе; 8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим. 9Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој. 10Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити. 11Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао, 12Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану; 13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; 14И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем; 15Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане; 16Изводи потоке из камена, и води воду ријекама. 17Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи. 18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, 19И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?" 20Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему? 21Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља. 22Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову. 23Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска, 24И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им. 25Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости. 26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; 27И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим; 28Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех. 29И наједоше се и даде им што су жељели. 30Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем, 31Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби. 32Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем. 33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. 34Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога; 35И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов. 36Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му. 37А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову. 38Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје. 39Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се. 40Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи! 41Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише. 42Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље, 43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану; 44И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. 45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. 46Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. 47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. 48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. 49Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела. 50Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору. 51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем. 52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. 53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. 54И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова. 55Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева. 56Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше. 57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. 58Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га. 59Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома. 60Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима. 61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве. 62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се. 63Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама; 64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше. 65Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. 66И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их. 67И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра. 68Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље. 69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека. 70И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих, 71И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља. 72И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.