Zechariah 1
1Осмога мјесеца друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи: 2Господ се врло разгњеви на оце ваше. 3Зато им реци: овако вели Господ над војскама: вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. 4Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: овако вели Господ над војскама: вратите се са злијех путова својих и од злијех дјела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ. 5Оци ваши гдје су? и ти пророци живе ли довијека? 6Али ријечи моје и уредбе моје које заповиједах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? те се они обратише и рекоше: како Господ над војскама бјеше намислио учинити нам према путовима нашим и по дјелима нашим, тако нам учини. 7Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи: 8Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели. 9И рекох: шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: ја ћу ти показати што је ово. 10Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: ово су које посла Господ да облазе земљу. 11И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је. 12Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем, на које се гњевиш већ седамдесет година? 13А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима. 14И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама: ревнујем за Јерусалим и за Сион веома. 15И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих а они помогоше на зло. 16Зато овако вели Господ: обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнуту преко Јерусалима. 17Још вичи и реци: овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим. 18Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога. 19И рекох анђелу који говораше са мном: што је то? А он ми рече: то су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим. 20Потом показа ми Господ четири ковача. 21И рекох: шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.
Copyright information for
SrKDIjekav