Zec 5 | SrKDIjekav | STEP | Потом опет подигох очи своје и видјех, а то књига лећаше.

‏ Zechariah 5

1 Потом опет подигох очи своје и видјех, а то књига лећаше. 2 И он ми рече: шта видиш? А ја рекох: видим књигу гдје лети, дужина јој двадесет лаката а ширина десет лаката. 3 Тада ми рече: то је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истријебиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истријебиће се по њој с друге стране. 4 Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење. 5 Потом изиде анђео који говораше са мном, и рече ми: подигни очи своје и види шта је ово што излази. 6 А ја рекох: шта је? А он рече: то је ефа што излази. И рече: то им је око по свој земљи. 7 И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сијеђаше усред ефе. 8 И он рече: то је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова озго на ждријело јој. 9 И подигох очи своје и видјех, а то двије жене излажаху, и вјетар им бијаше под крилима, а крила им бијаху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо. 10 И рекох анђелу који говораше са мном: куда оне носе ефу? 11 А он ми рече: да јој начине кућу у земљи Сенару; и ондје ће се намјестити и поставити на своје подножје.