‏ 2 Samuel 22

Та четворица бијаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех. 1 2И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове; 3И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој. 4Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе. 5Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих. 6Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме. 7Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. 8У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију. 9Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви. 10Подиже се дим из ноздрва његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега. 11Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем. 12И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем. 13Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех. 14Од сијевања пред њим гораше живо угљевље. 15Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој. 16Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их. 17Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздрва његовијех. 18Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике. 19Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене. 20Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 21И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио. 22Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме. 23Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега. 24Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе. 25И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега. 26Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима. 27Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно; 28С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему. 29Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их. 30Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвијетљује таму моју. 31С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида. 32Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ. 33Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега? 34Бог је кријепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане. 35Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме. 36Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје. 37Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика. 38Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји. 39Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим. 40И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје. 41Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме. 42Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 43Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша. 44Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем. 45Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми. 46Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се. 47Туђини блиједе,дршћу у градовима својим. 48Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега. 49Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 50Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме. 51Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,