‏ 2 Samuel 23

Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека. 1 2А ово су пошљедње ријечи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човјек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљева, и љубак у пјесмама Израиљевим: 3Дух Господњи говори преко мене, и бесједа његова би на мојем језику. 4Рече Бог Израиљев, каза ми стијена Израиљева: који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем; 5И биће као свјетлост јутрења, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од свјетлости иза дажда. 6Ако и није таки дом мој пред Богом, ипак је учинио завјет вјечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте. 7А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком. 8Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на мјесту. 9Ово су имена јунака Давидовијех: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут. 10За њим Елеазар син Додона сина Ахохова, између три јунака који бијаху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше; 11Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу; и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плијен. 12А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и ондје бјеше њива пуна лећа, и народ побјеже од Филистеја, 13Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење. 14И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину Одоламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској. 15А Давид бијаше онда у граду, и бјеше онда стража Филистејска у Витлејему. 16А Давид зажеље, и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата! 17Тада она три јунака продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хтје пити, него је проли пред Господом; 18И рече: не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв овијех људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хтје пити. То учинише ова три јунака. 19И Ависај брат Јоавов син Серујин бјеше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом. 20Између те тројице бјеше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже. 21И Венаја син Јодајев, син човјека јунака, велик дјелима, из Кавсеила; он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег. 22Он уби и једнога Мисирца, знатна човјека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем. 23То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 24Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим. 25Асаило брат Јоавов бјеше међу тридесеторицом, а то бјеху: Елханан син Додонов из Витлејема, 26Сама Арођанин, Елика Арођанин. 27Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текојанин, 28Авијазер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин, 29Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин, 30Хелед син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, 31Венаја Пиратоњанин, Идај из долине Гаса. 32Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин, 33Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових, 34Сама Араранин, Ахијам син Сараров Араранин, 35Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина. 36Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин, 37Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада, 38Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину, 39Ира Јетранин, Гарив Јетранин,