Acts 21
Жалосни највише за ријеч коју рече да више неће видјети лица његова; и отпратише га у лађу. 1 2И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару. 3И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се. 4А кад нам се указа Кипар, остависмо га налијево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер ондје ваљаше да се истовари лађа. 5И нашавши ученике остасмо ондје седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим. 6А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и дјецом до иза града, и клекнувши на бријегу помолисмо се Богу. 7И опростивши се један с другијем уђосмо у лађу; а они се вратише својијем кућама. 8А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан. 9А сјутрадан пошавши Павле и који бијасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо у њега. 10И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху. 11Стојећи ми пак ондје много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав; 12И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: тако вели Дух свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца. 13И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим. 14А Павле одговори и рече: шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. 15А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: воља Божија нека буде. 16А послије овијех дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим. 17А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом некога Мнасона из Кипра, старога ученика, у којега бисмо ми стајали. 18И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. 19А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине. 20И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом. 21А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: видиш ли, брате! колико је хиљада Јевреја који вјероваше, и сви теже на стари закон. 22А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијева све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати дјеце своје, нити држати обичаја отачкијех. 23Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао. 24Ово дакле учини што ти речемо: у нас имају четири човјека који су се завјетовали Богу; 25Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему. 26А за незнабошце који вјероваше ми посласмо пресудивши да они таково ништа не држе осим да се чувају од прилога идолскијех, и од крви, и од удављенога, и од курварства. 27Тада Павле узе оне људе, и сјутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за свакога њих. 28А кад шћаше да се наврши седам дана, видјевши га у цркви они Јевреји што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ. 29Вичући: помагајте, људи Израиљци! ово је човјек који против народа и закона и против овога мјеста учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето мјесто ово. 30Јер бијаху видјели с њим у граду Трофима из Ефеса, којега мишљаху да је увео Павле у цркву. 31И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата. 32А кад шћаху да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим. 33А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видјевши војводу и војнике престаше бити Павла. 34А војвода приступивши узе га, и заповједи да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио. 35А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разумије управо, заповједи да га одведу у око. 36А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа. 37Јер за њим приста мноштво народа који викаху: погуби га. 38А кад шћаше Павле да уђе у око, рече војводи: је ли ми слободно говорити што теби? А он рече: зар умијеш Грчки? 39Нијеси ли ти Мисирац који прије овијех дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука? 40А Павле рече: ја сам човјек Јеврејин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.
Copyright information for
SrKDIjekav