Acts 22
А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори Јеврејским језиком говорећи: 1 2Људи, браћо и оцеви! чујте сад мој одговор к вама. 3А кад чуше да им Јеврејскијем језиком проговори, још већа тишина поста. И рече: 4Ја сам човјек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу Киликијскоме, и одгајен у овоме граду код ногу Гамалииловијех, научен управо отачком закону, и бијах ревнитељ Божиј као што сте ви сви данас. 5Ја овај пут гоних до саме смрти, вежући и предајући у тамницу и људе и жене, 6Као што ми свједочи и поглавар свештенички и све старјешине; од којијех и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што бијаху онамо свезане у Јерусалим да се муче. 7А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика свјетлост с неба. 8И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! зашто ме гониш? 9А ја одговорих: ко си ти, Господе? А он ми рече: ја сам Исус Назарећанин, којега ти гониш. 10А који бијаху са мном видјеше свјетлост и уплашише се; али не чуше гласа који ми говораше. 11А ја рекох: шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш. 12И кад обневидјех од силне свјетлости оне, вођаху ме за руку они који бијаху са мном, и дођох у Дамаск. 13А неки Ананија човјек побожан по закону, посвједочен од свију Јевреја који живе у Дамаску, 14Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! прогледај. И ја у тај час погледах на њ. 15А он ми рече: Бог отаца нашијех изабра те да познаш вољу његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста његовијех: 16Да му будеш свједок пред свијем људима за ово што си видио и чуо. 17И сад шта оклијеваш? Устани и крсти се, и опери се од гријеха својијех, призвавши име Господа Исуса. 18А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе, 19И видјех га гдје ми говори: похити те изиђи из Јерусалима, јер неће примити свједочанства твојега за мене. 20И ја рекох: Господе! сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне које те вјерују. 21И кад се прољеваше крв Стефана свједока твојега, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине онијех који га убијају. 22И рече ми: иди, јер ћу ја далеко да те пошљем у незнабошце. 23А они га слушаху до ове ријечи, па подигоше глас свој говорећи: узми са земље таковога; јер не треба да живи. 24А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо, 25Заповједи војвода да га одведу у око, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ. 26И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше ондје: зар ви можете бити човјека Римљанина, и још без суда? 27А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: гледај шта ћеш чинити; јер је овај човјек Римљанин. 28А војвода приступивши рече му: кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: да. 29А војвода одговори: ја сам за велику цијену име овога грађанства добио. А Павле рече: а ја сам се и родио с њиме. 30Онда отступише одмах од њега они што шћадијаху да га испитују; а војвода се уплаши кад разумје да је Римљанин и што га бјеше свезао.
Copyright information for
SrKDIjekav