Acts 5
А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,1Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. 2 3А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву, 4И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге. 5А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? 6Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу. 7А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово. 8А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше. 9А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било. 10А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико. 11А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те. 12И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина. 13И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. 14А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову. 15А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ. 16А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена, 17Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих. 18А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху. 19Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, 20И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. 21А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: 22Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота. 23А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу. 24А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им 25Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо. 26А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. 27А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. 28Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. 29А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: 30Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека. 31А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима. 32Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. 33Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха. 34И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. 35А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију. 36Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље, 37Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити; 38Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. 39Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се. 40И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се. 41Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци. 42Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
Copyright information for
SrKDIjekav