‏ Acts 9

А кад изиђоше из воде, Дух свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник; него отиде путем својијем радујући се.1А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију. 2 3А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме, 4И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим. 5А кад бјеше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га свјетлост с неба, 6И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле! Савле! зашто ме гониш? 7А он рече: ко си ти, Господе? А Господ рече: ја сам Исус, којега ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се. 8А он дркћући од страха рече: Господе! шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити. 9А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога. 10А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. 11И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи. 12А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: ево ме, Господе! 13А Господ му рече: устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, 14И видје у утвари човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њ да прогледа. 15А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму; 16И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје. 17А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. 18А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје. 19И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога. 20И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се. 21И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску. 22И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј. 23А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем. 24А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос. 25А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију. 26Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили; 27А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици. 28А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик. 29А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово. 30И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса. 31И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију. 32А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс. 33А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа. 34И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди. 35И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет. 36И рече му Петар: Енеја! исцјељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста. 37И видјеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу. 38А у Јопи бјеше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она бјеше пуна добријех дјела и милостиње што чињаше. 39И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и метнуше у горњу собу. 40А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човјека молећи га да не пожали труда доћи до њих. 41А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући у показујућу сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима. 42А Петар изгнавши све напоље клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се к тијелу рече: Тавито! устани. А она отвори очи своје, и видјевши Петра сједе. 43Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.