‏ Ezekiel 24

Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.1Јер ћу те расијати по народима и разасути по земљама, и истријебићу нечистоту твоју из тебе. 2И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ. 3Потом дође ми ријеч Господња говорећи: 4Сине човјечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су мјед и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе. 5Зато овако вели Господ Господ: што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим. 6Како се скупља сребро и мјед и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гњевом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас. 7Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гњева својега, и истопићете се усред њега. 8Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гњев свој на вас. 9Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 10Сине човјечји, кажи јој: ти си земља која се нијеси очистила; неће пасти на те дажд у дан гњева. 11Пророци њезини сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плијен, ждеру душе, отимају благо и драгоцјене ствари, умножавају удовице усред ње. 12Свештеници њезини преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњенога, и нечисто од чистога не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима. 13Кнезови су њезини усред ње као вуци, који грабе плијен, прољевајући крв, губећи душе срамотнога добитка ради. 14И пророци њезини мажу је неваљалијем кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: тако рече Господ Господ; а Господ не рече. 15Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво. 16И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога. 17Зато ћу излити на њих гњев свој, огњем јарости своје истријебићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ. 18 19Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 20Сине човјечји, бијаху двије жене, кћери једне матере. 21Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, ондје им пипаше груди, и ондје им згњечише дојке дјевојачке. 22А имена им бијаху, старијој Ола а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им бијаху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму. 23И Ола кад бијаше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима сусједима, 24Који ношаху порфиру, и бијаху кнезови и властељи, све лијепи младићи, витезови, који јахаху на коњма. 25И удари у курвање с њима, који сви бијаху најљепши између синова Асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове. 26А ни с Мисирцима не окани се курвања својега, јер спаваху с њом од младости њезине и они јој гњечише дјевојачке дојке и с њом се курваше. 27Зато је дадох у руке милосницима њезинијем, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.