‏ Isaiah 30

Тада ће Господ покарати мачем својим љутијем и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору.1Тада пјевајте о винограду који рађа црвенијем вином: 2Ја Господ чувам га, у свако доба заљеваћу га; дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 3Нема гњева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? ја ћу погазити и спалити све. 4Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 5Једном ће се укоријенити Јаков, процвјетаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 6Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 7С мјером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однио силнијем вјетром својим источнијем. 8Зато ће се тијем очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети гријех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчанијех ликова, 9Јер ће тврди град опустјети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; ондје ће пасти теле и ондје ће лијегати, и појешће му гране. 10Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ. 11У то ће вријеме Господ овијати од обале ријеке до потока Мисирскога, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један. 12И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се бјеху изгубили у земљи Асирској и који бијаху загнани у земљу Мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму. 13 14Тешко гиздавоме вијенцу пијаница Јефремовијех, увелом цвијету краснога накита њихова, који су уврх роднога дола, пијани од вина! 15Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком. 16Ногама ће се изгазити гиздави вијенац, пијанице Јефремове. 17И увели цвијет краснога накита њихова, што је уврх роднога дола, биће као воће узрело прије љета, које чим ко види, узме у руку и поједе. 18У оно ће вријеме Господ над војскама бити славна круна и дичан вијенац остатку народа својега, 19И дух суда ономе који сједи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата. 20Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовита пића: свештеник и пророк заносе се од силовита пића, освојило их је вино, посрћу од силовита пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу. 21Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоте, нема мјеста чиста. 22Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разумије науку? Дјецу, којој се не даје више млијеко, која су одбијена од сисе? 23Јер заповијест по заповијест, заповијест по заповијест, правило по правило, правило по правило, овдје мало, ондје мало даваше се. 24Зато ће неразумљивом бесједом и туђим језиком говорити томе народу; 25Јер им рече: ово је починак, оставите уморна да почине; ово је одмор; али не хтјеше послушати. 26И биће им ријеч Господња, заповијест по заповијест, заповијест по заповијест, правило по правило, правило по правило, мало овдје, мало ондје, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате. 27Зато слушајте ријеч Господњу, људи потсмијевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 28Што рекосте: ухватисмо вјеру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за пријевару заклонисмо се; 29Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцјен, темељ тврд; ко вјерује неће се плашити. 30И извршићу суд по правилу и правду по мјерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 31И вјера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 32Чим зађе, однијеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 33Јер ће одар бити кратак да се човјек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.