‏ Isaiah 66

Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.1Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој. 2На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути нигда, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати. 3И не дајте да се умукне о њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи. 4Закле се Господ десницом својом и крјепком мишицом својом: нећу више дати жита твојега непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вина твојега, око којега си се трудио; 5Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тријемовима светиње моје. 6Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. 7Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дјело његово пред њим. 8И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени. 9 10Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвенијем хаљинама? красно одјевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вриједан сам спасти. 11Зашто ти је црвено одијело и хаљине ти као у онога који гази у каци? 12Газих сам у каци, и нико између народа не бјеше са мном; али их изгазих у гњеву свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одијело своје. 13Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе. 14Погледах, а никога не бјеше да поможе, и зачудих се што никога не бјеше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подуприје ме. 15И изгазих народе у гњеву свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову. 16Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој. 17Јер рече: доиста су мој народ, синови, који неће изневјерити. И би им спаситељ. 18У свакој тузи њиховој он бјеше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све вријеме. 19Али се одметаше и жалостише свети дух његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих. 20Али се опомену старијех времена, Мојсија, народа својега: гдје је онај који их изведе из мора с пастирем стада својега? гдје је онај што метну усред њих свети дух свој? 21Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? који раздвоји воду пред њима, да стече себи вјечно име? 22Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше? 23Дух Господњи води их тихо, као кад стока слази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име. 24Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, гдје је ревност твоја и сила твоја, мноштво милосрђа твојега и милости твоје? еда ли ће се мени устегнути?
Copyright information for SrKDIjekav