‏ Jeremiah 14

Слушајте ријечи овога завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.1И реци им: овако вели Господ Бог Израиљев: проклет да је ко не послуша ријечи овога завјета, 2Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи гвоздене говорећи: слушајте глас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог, 3Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: амин, Господе. 4Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским говорећи: слушајте ријечи овога завјета, и извршујте их. 5Јер тврдо засвједочавах оцима вашим од кад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако говорећи: слушајте глас мој. 6Али не послушаше и не пригнуше уха својега, него ходише сваки за мислима злога срца својега; зато пустих на њих све ријечи овога завјета, који заповједих да врше а они не вршише. 7Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским. 8Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем. 9Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којега неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити. 10Тада ће градови Јудини и становници Јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој. 11Јер имаш богова, Јудо, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу. 12Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој. 13Што ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш? 14Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброга рода; али с хуком великога вјетра распали огањ око ње, и гране јој се поломише. 15Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разгњевили кадећи Валу. 16Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова. 17А ја бијах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више. 18Али, Господе над војскама, судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју. 19Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку; 20Зато овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади. 21И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим. 22