‏ Jeremiah 22

Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.1Кад бих рекао за народ и за царство да га истријебим и разорим и затрем; 2Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним. 3А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим; 4Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним. 5Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја. 6А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога. 7Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева. 8Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку? 9А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена, 10Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом. 11Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој. 12А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мудрацу ни ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове. 13Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника. 14Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих. 15Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју. 16Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим. 17А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима. 18 19Овако рече Господ: иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старјешина народнијех и старјешина свештеничких. 20И отиди у долину сина Еномова што је пред вратима источнијем, и ондје прогласи ријечи које ћу ти казати. 21И реци: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и становници Јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на то мјесто да ће зујати уши свакоме ко га чује. 22Јер ме оставише и оскврнише ово мјесто кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то мјесто крви праве. 23И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповједих нити о том говорих, нити ми на ум дође. 24Зато, ево, иде вријеме, вели Господ, кад се ово мјесто неће више звати Тофет, ни долина сина Еномова, него крвна долина. 25Јер ћу уништити савјет Јудин и Јерусалимски на овом мјесту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке онијех који траже душу њихову, и мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звијерима земаљским. 26И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове. 27И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга својега у невољи и тјескоби којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову. 28Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом. 29И реци им: овако вели Господ над војскама: тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер не ће бити мјеста за погребавање. 30Тако ћу учинити томе мјесту, вели Господ, и становницима његовијем и учинићу тај град да буде као Тофет;