‏ Jeremiah 8

Чудо и страхота бива у земљи.1Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак? 2 3Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао. 4Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка. 5К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто. 6Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше. 7Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине. 8Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему. 9Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране. 10Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи. 11Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице. 12Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила. 13Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити. 14И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ. 15Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. 16И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема. 17Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 18Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо. 19И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо. 20Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима. 21Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој. 22Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.