‏ Job 41

Гле, уставља ријеку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.1Хоће ли га ко ухватити на очи његове? замку му провући кроз нос? 2Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик? 3Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? или му шиљком провртјети чељусти? 4Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати? 5Хоће ли учинити вјеру с тобом да га узмеш да ти буде слуга довијека? 6Хоћеш ли се играти с њим као са птицом, или ћеш га везати дјевојкама својим? 7Хоће ли се њим частити другови? раздијелити га међу трговце? 8Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама? 9Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја. 10Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човјек, не пада ли? 11 12Нема слободна који би га пробудио; а ко ће стати преда ме? 13Ко ми је прије дао што, да му вратим? што је год под свијем небом, моје је. 14Нећу мучати о удима његовијем ни о сили ни о љепоти стаса његова. 15Ко ће му узгрнути горњу одјећу? к чељустима његовијем ко ће приступити? 16Врата од грла његова ко ће отворити? страх је око зуба његовијех. 17Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо. 18Близу су једна до друге да ни вјетар не улази међу њих. 19Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се. 20Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице у зоре. 21Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу. 22Из ноздрва му излази дим као из врелога лонца или котла. 23Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста. 24У врату му стоји сила, и пред њим иде страх. 25Уди меса његова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се. 26Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ. 27Кад се дигне, дршћу јунаци, и од страха очишћају се од гријеха својих. 28Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стријела ни оклоп. 29Њему је гвожђе као пљева, а мјед као труло дрво. 30Неће га потјерати стријела, камење из праће њему је као сламка; 31Као слама су му убојне справе, и смије се баченом копљу. 32Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу. 33Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи. 34За собом оставља свијетлу стазу, рекао би да је бездана осиједјела.