‏ Luke 16

А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.1Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се. 2 3А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, 4И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. 5А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. 6Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. 7И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему? 8А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет. 9А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет. 10И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају. 11И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће. 12Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран. 13Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати? 14И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? 15Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству. 16А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се. 17И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом. 18Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега. 19Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти. 20Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини. 21Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. 22А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав, 23И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов. 24А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га. 25И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову, 26И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. 27А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш. 28И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. 29Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, 30Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења. 31Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.