Mat 20 | SrKDIjekav | STEP | Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

‏ Matthew 20

1 Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. 2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. 3 И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени, 4 И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. 5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако. 6 И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени? 7 Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. 8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех. 9 И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош. 10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош. 11 И примивши викаху на господара 12 Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели. 13 А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош? 14 Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби. 15 Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16 Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех. 17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: 18 Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт; 19 И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће. 20 Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто. 21 А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему. 22 А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо. 23 И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој. 24 И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата. 25 А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим. 26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. 28 Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. 29 И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи. 30 И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! 31 А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! 32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним? 33 Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше. 34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.