‏ Proverbs 1

Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.1Чува Господ све који га љубе, а безбожнике све ће истријебити. 2Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тијело свето име његово увијек и без престанка. 3 4Хвали, душо моја, Господа. 5Хвалићу Господа за живота својега, пјеваћу Богу својему док ме је год. 6Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у којега нема помоћи. 7Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове. 8Благо ономе, којему је помоћник Бог Јаковљев, којему је надање у Господу, Богу његову, 9Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи вјеру увијек, 10Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дријеши свезане, 11Господ отвора очи слијепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике. 12Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа. 13Господ је цар довијека, Бог твој, Сионе, од кољена до кољена. Алилуја. 14 15Хвалите Господа, јер је слатко пјевати Бога нашега, јер благоме приликује хвала. 16Господ зида Јерусалим, сабира расијане синове Израиљеве; 17Исцјељује оне који су скрушена срца, и лијечи туге њихове; 18Избраја мноштво звијезда, и све их зове именом. 19Велик је Господ наш и велика је крјепост његова, и разуму његову нема мјере. 20Прихвата смјерне Господ, а безбожне понижава до земље. 21Редом пјевајте Господу хвалу, ударајте Богу нашему у гусле. 22Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава; 23Даје стоци пићу њезину, и вранићима, који вичу к њему. 24Не мари за силу коњску, нити су му мили краци човјечији. 25Мили су Господу они који га се боје, који се уздају у милост његову. 26Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога својега, Сионе! 27Јер он утврђује пријеворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби. 28Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице. 29Шаље говор свој на земљу, брзо тече ријеч његова. 30Даје снијег као вуну, сипа иње као пепео. 31Баца град свој као залогаје, пред мразом његовијем ко ће остати? 32Пошље ријеч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде. 33Он је јавио ријеч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.