‏ Proverbs 23

Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.1Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло. 2Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу. 3Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто. 4Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса. 5Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе. 6 7Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га. 8Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца. 9Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 10Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је. 11Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво. 12Благо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 13Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право. 14Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дјело право. 15Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 16Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 17Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 18Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 19Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен. 20Дар у тајности утишава гњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу. 21Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 22Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех. 23Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 24Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 25Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом. 26Драгоцјено је благо и уље у стану мудрога, а човјек безуман прождире га. 27Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу. 28У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају. 29Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 30Поноситом и обијесном име је потсмјевач, који све ради бијесно и охоло. 31Љенивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 32Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 33Жртва је безбожничка гад, акамоли кад је приносе у гријеху? 34Лажни свједок погинуће, а човјек који слуша, говориће свагда. 35Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.