‏ Psalms 104

Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање његово, народ његов и овце паше његове.1Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово. 2Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено. 3 4Милост и правду пјевам; тебе, Господе, славим. 5Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца својега у дому свом. 6Не стављам пред очи своје ријечи непотребне, мрзим на дјела која су против закона, не пристајем за њима. 7Срце покварено далеко је од мене; злијех не знам. 8Ко тајно опада ближњега својега, тога изгоним; ко је охола ока и надута срца, тога не трпим. 9Очи су моје обраћене на вјерне на земљи, да би сједјели са мном. Ко ходи путем правијем, тај служи мени. 10Не живи у дому мојем који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојима. 11Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњега све који чине безакоње. 12 13Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те. 14Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме. 15Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше. 16Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој. 17Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје. 18Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. 19Не спавам, и сједим као птица без друга на крову. 20Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. 21Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама. 22Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме. 23Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се. 24А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена. 25Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме; 26Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале. 27Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове; 28Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој; 29Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. 30Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа. 31Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу. 32Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне; 33Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму, 34Кад се скупе народи и царства да служе Господу. 35Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.