‏ Psalms 105

Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.1Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих. 2То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се. 3Али ти си тај исти и године твоје неће истећи. 4Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим. 6 7Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово. 8Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио. 9Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје; 10Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу; 11Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја. 12Господ твори правду и суд свима којима се криво чини. 13Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја. 14Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ. 15Не гњеви се једнако, нити се довијека срди. 16Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим. 17Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје. 18Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. 19Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје. 20Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах. 21Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета. 22Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово. 23Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова, 24Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују. 25Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада. 26Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове. 27Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову. 28Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа! 29 30Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту. 31Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор; 32Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем. 33Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге. 34Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека. 35Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде. 36Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку. 37Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио. 38Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу. 39Извео си изворе по долинама, између гора теку воде. 40Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју. 41На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов. 42Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља. 43Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље. 44И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи. 45Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.