‏ Isaiah 43

Ослобођење јеврејског народа

1Сада говори Господ,
који те је створио, Јакове,
који те је начинио, Израиљу:
„Не бој се, јер ја сам те откупио,
по имену те позвао: ти си мој.
2Кад преко воде прелазиш,
ја сам с тобом;
преко река,
неће те преплавити.
Прођеш ли кроз ватру,
нећеш изгорети,
и пламен те опалити неће,
3јер ја сам Господ, Бог твој,
Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.
Да тебе откупим, дајем Египат;
уместо тебе дајем Куш и Севу.
4Јер ти си драгоцен у мојим очима,
цењен си и ја те волим.
Зато и дајем човека уместо тебе,
и народе трампим за живот твој.
5Не бој се, јер ја сам с тобом.
Са истока ћу потомство твоје довести,
и са запада ћу те сакупити.
6Рећи ћу северу:’Дај ми!’
и југу:’Не задржавај га!’
Синове моје доведи издалека,
и ћерке моје с краја земље,
7сваког ко се именом мојим зове,
и кога сам на славу своју створио,
замислио га, па га начинио.

Господ је једини Бог

8Изведи народ слеп, премда има очи,
и глув, премда има уши.
9Нека се заједно саберу сва племена,
и нека се сакупе народи.
Је ли ко од њих ово најавио,
и од давнина нам предсказао?
Нек доведу своје сведоке и оправдају се.
Нека се чује, па нек кажу:’Истина је!’
10Ви сте сведоци моји – говори Господ –
и слуге моје које сам изабрао,
да бисте знали и мени веровали,
и схватили да сам то ја.
Пре мене ниједан бог саздан не би,
а неће ни после мене бити.
11Ја, ја сам Господ,
осим мене спаситеља нема.
12Ја сам најавио и спасао и предсказао,
и међу вама туђинаца нема!
А ви сте сведоци моји – говори Господ –
и ја сам Бог.
13Од вечности ја то јесам,
и нико из моје руке избавити неће.
Учинићу, а ко ће изменити?“

Бог ће уништити Вавилон

14Говори Господ,
ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:
„Вас ради послао сам према Вавилону,
и оборићу бегунце, све њих;
а Халдејци ће клицати у лађама.
15Ја сам Господ, ваш Светитељ,
Израиљев створитељ, ваш цар!“

Нови излазак

16Говори Господ,
који начини пут по мору,
и по водама силним пролаз,
17који је извео бојна кола и коње,
војску и јунаке заједно,
и они падоше да више не устану,
згаснуше, као фитиљ утрнуше:
18„Не спомињите оно што је давнашње,
не мислите на оно што је застарело.
19Ево, чиним нешто ново;
већ настаје, зар не опажате?
Да, направићу пут у пустињи,
и реке у пустоши.
20Славиће ме звери пољске,
шакали и нојеви млади,
јер сам дао воду у пустињи,
реке у пустари,
да напојим свој народ,
изабраника својега.
21Овај народ што сам га себи саздао,
казиваће мени похвалу.

Незахвалност Божијег народа

22Али ти мене ниси призивао, Јакове;
досадио сам ти, Израиљу!
23Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,
ниси ме прослављао приносећи жртве;
а ја те нисам терао да приносиш приносе,
нити сам ти досађивао да ми кадиш;
24ниси ми за новац куповао мирисни штапић;
ниси ме ситио салом својих жртава;
него си ме оптерећивао својим гресима,
досађивао си ми својом кривицом.

25А ја, ја сам тај,
себе ради бришем твоје преступе,
и не спомињем твоје грехе.
26Подсети ме,
спорићемо се заједно,
сабери се да се оправдаш.
27Прво је сагрешио отац твој,
а од мене су се одметнули посредници твоји.
28И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта,
те Јакова изручити проклетству,
а Израиља порузи.