‏ Judges 21

Жене за Венијаминовце

1А Израиљци су се били заклели код Миспе: „Нико од нас неће дати своју ћерку Венијаминовцу за жену.“

2Народ је дошао у Ветиљ. Тамо су седели пред Богом до вечери, наричући и горко плачући. 3Говорили су: „Господе, Боже Израиљев! Због чега се догодило ово у Израиљу, да једног племена данас више нема у Израиљу?“

4Следећег јутра је народ поранио и саградио жртвеник, па је принео жртве свеспалнице и жртве мира.

5Израиљци упиташе: „Има ли кога од свих Израиљевих племена да није дошао горе на збор пред Господа?“Наиме, тврдо су се заклели да ће свакако бити погубљен онај ко не дође Господу горе у Миспу.

6Тада су се Израиљци сажалили над својим братом Венијамином и рекли: „Данас је одсечено једно племе од Израиља. 7Шта да учинимо да преживели добију жене, кад смо се заклели Господом да им нећемо дати своје ћерке за жене?“ 8Упитали су: „Има ли кога од Израиљевих племена да није дошао пред Господа, горе у Миспу?“Испоставило се да нико из Јавис-Галада није дошао у табор, на збор. 9Јер кад се народ пребројио, тамо није било никог од становника Јавис-Галада.

10Затим су послали тамо чету од дванаест хиљада ратника и заповедили им: „Идите и побијте оштрим мачем становнике Јавис-Галада, и жене и децу.“ 11Овако ћете учинити: „Убијте сваког мушкарца и сваку жену која је делила постељу са мушкарцем.“ 12Међу становништвом Јавис-Галада нашли су четири стотине девица које нису делиле постељу с мушкарцем, па су их довели у Силом, који је у Ханану.

13Онда је цела заједница послала поруку Венијаминовцима, који су били код стене Римона, и објавила им мир. 14Тада су се Венијаминовци вратили, и дали им жене из Јавис-Галада, које су биле поштеђене. Међутим, није их било довољно за све.

15Народ се сажалио над Венијамином, зато што је Господ окрњио једно од израиљских племена. 16Тада су старешине збора рекле: „Шта да учинимо да преживели добију жене, пошто су жене из Венијамина истребљене?“ 17Рекоше још: „Венијаминово наследство мора припасти преживелима, да се не би затрло једно племе из Израиља. 18Ми им не можемо дати своје ћерке за жене, јер су се Израиљци заклели:’Нек је проклет онај ко да жену Венијаминовцу!’ 19Ево – рекоше – у Силому се сваке године одржава празник Господу. Град се налази северно од Ветиља, источно од пута који од Ветиља води горе у Сихем, и јужно од Левоне.“

20Затим су дали упутство Венијаминовцима: „Идите, сакријте се у винограде 21и гледајте. Кад силомске девојке изађу да играју у колу, ви изађите из винограда, па нека сваки од вас отме себи жену између силомских девојака. Онда се вратите у земљу Венијаминову. 22А кад њихови очеви или браћа дођу к нама да се жале, ми ћемо им рећи:’Опростите им нас ради, јер у овом рату нисмо могли да заробимо жену за свакога од њих. Ви нисте хтели да им их дате, јер бисте тада ви били криви.’“

23Венијаминовци су учинили тако; узели су себи за жене оне девојке што су отели док су играле, према броју својих мушкараца. Потом су отишли и вратили се на своје наследство. Пошто су обновили градове, настанили су се у њима.

24Тада су се Израиљци разишли оданде, сваки у своје племе и у свој род, и сваки се оданде вратио на своје наследство.

25У оно време није било цара у Израиљу и свако је чинио што му се чинило право.