‏ Proverbs 12

1Ко воли опомену воли знање,
а простак је ко презире укор.

2Добар човек добија Господњу наклоност,
а он проклиње човека који прави сплетке.

3Поквареношћу се нико неће учврстити,
а корен је праведника непоколебљив.

4Честита је жена круна мужу своме,
а жена раскалашна му је као трулеж у костима.

5Праведни су науми праведника,
а савети покварених су обмана.

6Речи злих људи крв вребају у заседи,
а честити се устима својим ослобађају.

7Зликовци се руше и више их нема,
а дом праведника истрајава.

8Човек се цени према разборитости својој,
а срце покварењака биће презрено.

9Бољи је неугледан човек, а са слугом,
него онај што уздиже себе, а нема да једе.

10Праведник се брине и за добро својих животиња,
а злобници су окрутни и кад се смилују.

11Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а шупљоглавац тежи безвредним стварима.

12Злобник жуди за злим пленом,
а корен праведника је плодоносан.

13Злобнику је замка у греху усана,
а праведник се клони невоље.

14Човек се насити добра плодом уста својих
и врати му се све што рукама ради.

15Безумник сматра да живи исправно,
али је мудар онај ко слуша савет.

16Безумников се гнев одмах препозна,
а ко је обазрив покрива срамоту.

17Кад верни сведок сведочи, он објављује правду,
а лажљиви сведок обмањује.

18Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем,
а језик мудрих лечи.

19Истинољубива уста ће довека утврђена бити,
а лажљиви језик ће нестати док трепнем.

20Обмана је у срцу оних што смишљају зло,
а радост следује оне што зову на мир.

21Праведника не сналази никаква невоља,
а зликовци су пуни немира.

22Лажљиве су усне одурне Господу,
а милина су му истинотворци.

23Обазрив човек не открива знање,
а срце будаластих разглашава безумље.

24Рука марљивих људи ће владати,
а ленштина мора да робује.

25Срце што стрепи повија човека,
а добра реч га ведри.

26Праведник бира себи пријатеља,
а неправеднике заводи пут њихов.

27Нема печења за ленштину,
човеку је благо марљивост његова.

28Живот је на путу праведности
и нема смрти на њеној стази.