‏ Proverbs 20

1Вино је подсмевач и жестоко пиће свађалица,
немудар је ко се због њих тетура.

2Царево је насиље као рика лавића,
ко га раздражује себи самом шкоди.

3На част је човеку да се клони свађе,
а сваки се безумник избезуми.

4Кад је јесен – ленштина не оре,
кад је жетва – он проси и оскудева.

5Дубока је вода замисао човековог срца,
ал’ је црпсти може само човек разборити.

6Многи људи објављују свима своју доброту,
али ко ће наћи оданог човека?

7Праведник живи честитост своју
и како су само благословена деца након њега!

8Цар који седи на судском престолу
погледом својим све зло расипа.

9Може ли ко рећи: „Срце сам своје очистио,
чист сам од греха свога“?

10Неједнаки тегови и мера двојака –
обоје су огавни Господу.

11И дете се по делима својим препознаје,
да ли су му дела исправна и чиста. ▼

▼Овај стих може и овако да се преведе: Чак и дете делима својим сакрива своје праве мотиве, да не знаш јесу ли му дела исправна и чиста.

12И ухо што чује и око што види,
и једно и друго створио је Господ.

13Не воли спавање да не осиромашиш,
пробуди се и најешћеш се хлеба.

14„Безвредно! Безвредно!“– говори купац –
а онда се хвали када оде својим путем.

15Постоји злато и мноштво драгуља,
али учене усне су као драгоцени накит.

16Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за незнанца.

17Човеку је сладак непоштени хлеб,
али су му после уста песка пуна.

18Намере осмисли саветом
и мудрим вођењем ратуј.

19Оговарач скита и одаје тајне,
зато се не петљај са брбљивцем.

20Ко проклиње и оца и мајку,
светиљка му догорева у најцрњој тами.

21У почетку нагло згрнуто наследство
остаје неблагословено на свом крају.

22Немој рећи: „Узвратићу злу!“
Чекај Господа да те избави.

23Господу су мрски неједнаки тегови
и страшне су теразије неједнаке.

24Од Господа су човекови кораци,
па како би неко докучио свој властити пут?

25Човеку је замка кад непромишљено каже да је нешто посвећено,
а да после завете разматра.

26Цар ће мудар развејати зликовце,
вршидбеним точком преко њих ће прећи.

27Светиљка Господња је човеков дах,
испитује дубине нутрине.

28Оданост и истина чувају цара,
он оданошћу остаје на престолу своме.

29Младићу је част у његовој снази
а седа је коса достојанство старих.

30Ране и маснице чисте од зла,
а шиба чисти дубине нутрине.