‏ 2 Corinthians 1

Pavle objašnjava svoje delovanje

1Pavle, apostol Isusa Hrista po Božijoj volji, zajedno sa našim bratom Timotejem, pozdravlja Božiju crkvu u Korintu, zajedno sa svim svetima širom Ahaje.

2Milost vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.

Bog daje utehu

3Blagosloven da je Bog i Otac našega Gospoda Isusa Hrista, milosrdni Otac i Bog svake utehe. 4On nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama, onom utehom kojom nas same Bog teši. 5Jer, kao što izobilno učestvujemo u Hristovim patnjama, tako primamo i izobilje utehe posredstvom Hrista. 6Ako smo pritisnuti nevoljama, to je za vašu utehu i spasenje, ako primamo utehu od Boga, to je radi vaše utehe. Ta uteha se pokazuje kada strpljivo podnosite iste patnje koje i mi podnosimo. 7Čvrsta je nada koju polažemo u vas, jer znamo da učestvujete kako u našim patnjama, tako i u našoj utesi.

8Hoćemo, naime, da znate, braćo, da je nevolja koja nas je snašla u Maloj Aziji toliko prevazilazila naše snage, da smo izgubili svaku nadu da ćemo ostati u životu. 9U stvari, u sebi smo se već pomirili sa smrtnom kaznom, da se ne bismo pouzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve. 10On nas je izbavio od smrtne opasnosti i izbaviće nas, jer smo se u njega pouzdali da će nas i dalje izbavljati. 11A i vi ćete nam priteći u pomoć molitvom, da bi mnogi ljudi zahvaljivali Bogu na milosti koju nam je darovao posredovanjem mnogih.

Pavle odlaže posetu korintskoj crkvi

12Ovo je naš ponos: naša savest koja svedoči da smo u svetu živeli u Božijoj svetosti i iskrenosti, ne po ljudskoj mudrosti, nego po Božijoj milosti, a naročito među vama. 13Ne pišemo vam, naime, ništa drugo osim onoga što možete da pročitate ili da razumete. Nadam se da ćete to jednom u potpunosti razumeti, 14ukoliko nas sada niste do kraja razumeli. Jer, na dan Gospoda Isusa vi ćete biti nama na ponos, kao i mi vama.

15S tim uverenjem nameravao sam da dođem prvo k vama, na vaše dvostruko zadovoljstvo. 16Hteo sam da vas posetim na svom putu za Makedoniju, i da vam ponovo dođem po povratku iz Makedonije, pa da me vi otpratite do Judeje. 17Jesam li se, dakle, ponašao lakomisleno kad sam to nameravao? Ili, možda, nameravam da, poput ljudi u svetu, najpre kažem „da, jeste“, a onda „ne, nije?“ 18Bog je pouzdani svedok da poruka koju smo vam navestili nije bila i „jeste“i „nije.“ 19Jer Sin Božiji, Isus Hristos, koga smo vam ja, Silvan i Timotej navestili, nije bio i „jeste“i „nije“, nego je u njemu bilo „jeste.“ 20Jer sva Božija obećanja nalaze svoju potvrdu u Hristu. Zato i govorimo „amin“kada slavimo Boga po Isusu Hristu.

21A Bog je taj koji nas zajedno sa vama čini čvrstima po Hristu. On nas je pomazao 22i stavio svoj pečat na nas, i dao svoga Duha u naša srca kao zalog.

23Pozivam Boga za svedoka – na svoju dušu: u Korint nisam došao samo zato da bih vas poštedeo. 24Mi, naime, ne gospodarimo vašom verom, nego zajedno sa vama učestvujemo u vašoj radosti, zato što ste čvrsti u veri.