‏ Isaiah 43

Oslobođenje jevrejskog naroda

1Sada govori Gospod,
koji te je stvorio, Jakove,
koji te je načinio, Izrailju:
„Ne boj se, jer ja sam te otkupio,
po imenu te pozvao: ti si moj.
2Kad preko vode prelaziš,
ja sam s tobom;
preko reka,
neće te preplaviti.
Prođeš li kroz vatru,
nećeš izgoreti,
i plamen te opaliti neće,
3jer ja sam Gospod, Bog tvoj,
Izrailjev Svetitelj, tvoj Spasitelj.
Da tebe otkupim, dajem Egipat;
umesto tebe dajem Kuš i Sevu.
4Jer ti si dragocen u mojim očima,
cenjen si i ja te volim.
Zato i dajem čoveka umesto tebe,
i narode trampim za život tvoj.
5Ne boj se, jer ja sam s tobom.
Sa istoka ću potomstvo tvoje dovesti,
i sa zapada ću te sakupiti.
6Reći ću severu:’Daj mi!’
i jugu:’Ne zadržavaj ga!’
Sinove moje dovedi izdaleka,
i ćerke moje s kraja zemlje,
7svakog ko se imenom mojim zove,
i koga sam na slavu svoju stvorio,
zamislio ga, pa ga načinio.

Gospod je jedini Bog

8Izvedi narod slep, premda ima oči,
i gluv, premda ima uši.
9Neka se zajedno saberu sva plemena,
i neka se sakupe narodi.
Je li ko od njih ovo najavio,
i od davnina nam predskazao?
Nek dovedu svoje svedoke i opravdaju se.
Neka se čuje, pa nek kažu:’Istina je!’
10Vi ste svedoci moji – govori Gospod –
i sluge moje koje sam izabrao,
da biste znali i meni verovali,
i shvatili da sam to ja.
Pre mene nijedan bog sazdan ne bi,
a neće ni posle mene biti.
11Ja, ja sam Gospod,
osim mene spasitelja nema.
12Ja sam najavio i spasao i predskazao,
i među vama tuđinaca nema!
A vi ste svedoci moji – govori Gospod –
i ja sam Bog.
13Od večnosti ja to jesam,
i niko iz moje ruke izbaviti neće.
Učiniću, a ko će izmeniti?“

Bog će uništiti Vavilon

14Govori Gospod,
vaš Otkupitelj, Izrailjev Svetitelj:
„Vas radi poslao sam prema Vavilonu,
i oboriću begunce, sve njih;
a Haldejci će klicati u lađama.
15Ja sam Gospod, vaš Svetitelj,
Izrailjev stvoritelj, vaš car!“

Novi izlazak

16Govori Gospod,
koji načini put po moru,
i po vodama silnim prolaz,
17koji je izveo bojna kola i konje,
vojsku i junake zajedno,
i oni padoše da više ne ustanu,
zgasnuše, kao fitilj utrnuše:
18„Ne spominjite ono što je davnašnje,
ne mislite na ono što je zastarelo.
19Evo, činim nešto novo;
već nastaje, zar ne opažate?
Da, napraviću put u pustinji,
i reke u pustoši.
20Slaviće me zveri poljske,
šakali i nojevi mladi,
jer sam dao vodu u pustinji,
reke u pustari,
da napojim svoj narod,
izabranika svojega.
21Ovaj narod što sam ga sebi sazdao,
kazivaće meni pohvalu.

Nezahvalnost Božijeg naroda

22Ali ti mene nisi prizivao, Jakove;
dosadio sam ti, Izrailju!
23Nisi mi prinosio ovcu na svespalnicu,
nisi me proslavljao prinoseći žrtve;
a ja te nisam terao da prinosiš prinose,
niti sam ti dosađivao da mi kadiš;
24nisi mi za novac kupovao mirisni štapić;
nisi me sitio salom svojih žrtava;
nego si me opterećivao svojim gresima,
dosađivao si mi svojom krivicom.

25A ja, ja sam taj,
sebe radi brišem tvoje prestupe,
i ne spominjem tvoje grehe.
26Podseti me,
sporićemo se zajedno,
saberi se da se opravdaš.
27Prvo je sagrešio otac tvoj,
a od mene su se odmetnuli posrednici tvoji.
28I ja ću oskrnaviti glavare Svetilišta,
te Jakova izručiti prokletstvu,
a Izrailja poruzi.