‏ Jeremiah 14

Suša, glad, rat

1Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši: 2„Juda plače.
Gradovi joj propadaju,
a oni leže po zemlji u crno zavijeni.
Plač Jerusalima se razleže.
3Moćnici šalju svoje sluge po vodu,
ali kada oni stignu do čatrnja,
vode nema.
A onda se vraćaju praznih posuda,
posramljeni i zbunjeni,
pokrivenih glava.
4Tlo je ispucalo,
jer nema kiše u zemlji,
ratari su posramljeni
i pokrivaju svoje glave.
5I košuta se olanila u polju
i napustila mlado,
jer nema trave.
6Divlji magarci stoje po ogolelim visovima
i kao šakali dahću.
Iskolačili su oči
jer nema paše.“

7Naše krivice svedoče protiv nas.
A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena,
jer su mnoga naša otpadništva.
Protiv tebe smo sagrešili!
8Nado Izrailjeva,
Spasitelju njegov u času nevolje!
Zašto si poput došljaka u zemlji
i putnika što bi tek usput da prenoći?
9Zašto si kao smeten čovek,
kao junak nemoćan da spase?
A ti si među nama, o, Gospode,
i tvoje je ime prizvano na nas.
Ne napuštaj nas!

10Evo šta kaže Gospod ovom narodu: „Oni baš vole da lutaju,
ne sputavaju u tome korake svoje.
I Gospod ih nije prihvatio
i sada se seća njihovih krivica
i kazniće njihove grehe.“

11Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda. 12Postiće oni, ali ja neću slušati njihov vapaj. Žrtvovaće oni svespalnice i žitne žrtve, ali ja ih neću prihvatiti. Dokrajčiću ih mačem, glađu i pomorom.“

13A ja sam uzvratio: „O, Gospode Bože! Evo proroci im govore:’Rat i glad nećete gledati! Neće vas to zadesiti! Jer ja ću da vam dam siguran mir na ovom mestu.’“

14Gospod mi je odgovorio: „Ti proroci prorokuju laž u moje ime! Ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Nisam im objavio lažno viđenje i obmanjivačku gatalicu, jer to oni prorokuju po svom srcu. 15Zato ovako kaže Gospod o tim prorocima koji prorokuju u moje ime. Ja ih nisam poslao da vam kažu:’Rat i glad vas neće zadesiti u ovoj zemlji.’ Skončaće ti proroci i od rata i od gladi! 16A narod kome je prorokovano će od rata i gladi biti pobacan po ulicama Jerusalima. Neće biti koga da ih sahrani – njih, njihove žene, njihove sinove i njihove ćerke – i ja ću po njima da izlijem njihovu zlobu.

17I ovu ću poruku još da im kažem: ’Rone suze oči moje
i noću i danju bez prestanka,
jer je devica mog naroda
razorena velikim razaranjem.
Jako je ranjena.
18Ako odem u polje –
tamo mačem poklani!
Ako odem u grad –
tamo od gladi bolesni!
I prorok i sveštenik
tumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“

19Zar si Judu sasvim odbacio?
Da li ti je Sion duši mrzak?
Zašto si nas udario
i nema nam ozdravljenja?
Nadali smo se miru –
a ničeg dobroga;
i vremenu ozdravljenja –
a ono strava!
20Gospode, mi smo svesni naše opakosti
i krivice naših predaka,
jer smo ti zgrešili.
21Ne prezri nas zbog svog imena!
Ne ponizi presto svoje slave.
Seti se svog saveza sa nama
i nemoj ga raskinuti.
22Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu?
A nebesa zar daju pljuskove?
Zar nisi to ti, Gospode naš Bože?
Ti sve to činiš
i mi te željno iščekujemo.