‏ Judges 21

Žene za Venijaminovce

1A Izrailjci su se bili zakleli kod Mispe: „Niko od nas neće dati svoju ćerku Venijaminovcu za ženu.“

2Narod je došao u Vetilj. Tamo su sedeli pred Bogom do večeri, naričući i gorko plačući. 3Govorili su: „Gospode, Bože Izrailjev! Zbog čega se dogodilo ovo u Izrailju, da jednog plemena danas više nema u Izrailju?“

4Sledećeg jutra je narod poranio i sagradio žrtvenik, pa je prineo žrtve svespalnice i žrtve mira.

5Izrailjci upitaše: „Ima li koga od svih Izrailjevih plemena da nije došao gore na zbor pred Gospoda?“Naime, tvrdo su se zakleli da će svakako biti pogubljen onaj ko ne dođe Gospodu gore u Mispu.

6Tada su se Izrailjci sažalili nad svojim bratom Venijaminom i rekli: „Danas je odsečeno jedno pleme od Izrailja. 7Šta da učinimo da preživeli dobiju žene, kad smo se zakleli Gospodom da im nećemo dati svoje ćerke za žene?“ 8Upitali su: „Ima li koga od Izrailjevih plemena da nije došao pred Gospoda, gore u Mispu?“Ispostavilo se da niko iz Javis-Galada nije došao u tabor, na zbor. 9Jer kad se narod prebrojio, tamo nije bilo nikog od stanovnika Javis-Galada.

10Zatim su poslali tamo četu od dvanaest hiljada ratnika i zapovedili im: „Idite i pobijte oštrim mačem stanovnike Javis-Galada, i žene i decu.“ 11Ovako ćete učiniti: „Ubijte svakog muškarca i svaku ženu koja je delila postelju sa muškarcem.“ 12Među stanovništvom Javis-Galada našli su četiri stotine devica koje nisu delile postelju s muškarcem, pa su ih doveli u Silom, koji je u Hananu.

13Onda je cela zajednica poslala poruku Venijaminovcima, koji su bili kod stene Rimona, i objavila im mir. 14Tada su se Venijaminovci vratili, i dali im žene iz Javis-Galada, koje su bile pošteđene. Međutim, nije ih bilo dovoljno za sve.

15Narod se sažalio nad Venijaminom, zato što je Gospod okrnjio jedno od izrailjskih plemena. 16Tada su starešine zbora rekle: „Šta da učinimo da preživeli dobiju žene, pošto su žene iz Venijamina istrebljene?“ 17Rekoše još: „Venijaminovo nasledstvo mora pripasti preživelima, da se ne bi zatrlo jedno pleme iz Izrailja. 18Mi im ne možemo dati svoje ćerke za žene, jer su se Izrailjci zakleli:’Nek je proklet onaj ko da ženu Venijaminovcu!’ 19Evo – rekoše – u Silomu se svake godine održava praznik Gospodu. Grad se nalazi severno od Vetilja, istočno od puta koji od Vetilja vodi gore u Sihem, i južno od Levone.“

20Zatim su dali uputstvo Venijaminovcima: „Idite, sakrijte se u vinograde 21i gledajte. Kad silomske devojke izađu da igraju u kolu, vi izađite iz vinograda, pa neka svaki od vas otme sebi ženu između silomskih devojaka. Onda se vratite u zemlju Venijaminovu. 22A kad njihovi očevi ili braća dođu k nama da se žale, mi ćemo im reći:’Oprostite im nas radi, jer u ovom ratu nismo mogli da zarobimo ženu za svakoga od njih. Vi niste hteli da im ih date, jer biste tada vi bili krivi.’“

23Venijaminovci su učinili tako; uzeli su sebi za žene one devojke što su oteli dok su igrale, prema broju svojih muškaraca. Potom su otišli i vratili se na svoje nasledstvo. Pošto su obnovili gradove, nastanili su se u njima.

24Tada su se Izrailjci razišli odande, svaki u svoje pleme i u svoj rod, i svaki se odande vratio na svoje nasledstvo.

25U ono vreme nije bilo cara u Izrailju i svako je činio što mu se činilo pravo.